Gradska uprava Novog Pazara već 15 dana ne reaguje na naša pitanja poslata putem emaila u vezi s planiranim otvaranjem rudnika na Rogozni, gde se trenutno vrše ispitivanja.
Prema navodima sa sajta Mining technology, projekat Rogozna je otkupila Australijska
kompanija Strickland Metals, za 37 miliona dolara i saopštila da je početkom jula završila akviziciju ovog nalazišta koje sadrži oko 170 tona zlatnog ekvivalenta. Već krajem
mjeseca, naišli su na zlatnu žicu, navodi Mining technology.
Tim povodom smo uputili pitanja od javnog značaja Gradskoj upravi Novog Pazara,
tražeći odgovore koliko će ovaj projekat biti štetan ili koristan za grad, s obzirom na
zabrinutost gradana. Rogozna je udaljena samo 14.78 km od Novog Pazara (vazdušna
linija) i opravdana je zabrinutost da grad Novi Pazar može doživjeti sudbinu Majdanpeka.
1. Kakav je vaš stav po pitanju iskopavanja zlata u blizini Novog Pazara?
2. Koji su osnovni razlozi za podršku ili protivljenje iskopavanju zlata na Rogozni u
blizini Novog Pazara? Kako se očekuje da će ovaj projekat uticati na lokalnu
ekonomiju i zajednicu?
3. Da li ste razgovarali sa državnim institucijama o mogućim ekološkim problemima
prilikom iskopavanja ruda?
4. Da li su lokalne vlasti i institucije bile uključene u diskusije i pregovore sa Strikland
Metals o potencijalnim ekološkim rizicima vezanim za planirano iskopavanje ruda?
5. Koji su planirani mehanizmi zaštite prirodnih resursa kao što su podzemne vode,
plodno zemljište i vazduh tokom procesa iskopavanja? Kako će se garantovati da
dugoročni ekološki uticaji budu minimalizirani ili eliminsani tj. koje mjere zaštite
životne sredine su planirane i kako se planira pratiti njihova implementacija?
6. Koji su očekivani direktni i indirektni benefiti za grad Novi Pazar od planiranog
rudarenja? Da li postoji podrška ili garancija od strane državnih institucija da će
rudarske aktivnosti biti sprovedene u skladu sa najvišim ekološkim standardima i
da će dugoročni ekološki uticaji biti minimalni?
7. Kako grad Novi Pazar planira da se pripremi za moguće negativne posljedice
rudarenja, uključujući potencijalno iseljavanje stanovništva ili ugroženost
osnovnih ljudskih prava? Koje su specifične preventivne mjere ili planovi za
rješavanje eventualnih socijalnih i ekonomskih problema koji bi mogli da nastanu?
”Majdanpek je čekaonica za smrt”
Prema istraživanjima portala 020 media na teritoriji grada Majdanpeka, rudarski radovi
su znatno uticali na životnu sredinu u ovom gradu. Otvoreni rudnici često uzrokuju
zagadenje vazduha i vode usled ispuštanja prašine i hemikalija koje se koriste tokom
eksploatacije. Pored toga, mogu izazvati degradaciju zemljišta, eroziju i gubitak
biodiverziteta, zagadenje pijaĆe vode, Što dalje može imati dugoročne posljedice za
lokalne ekosisteme i zdravlje zajednice. “Područje ovog grada je prema izvještajima
Instituta „Milan Jovanović Batut” za 2019. godinu, “odredeno kao kontaminirano, gde
se ljudi zbog zagađenja razboljevaju i umiru” a svaka porodica ima po jednog ili više
članova koji boluju od nekog oblika kancera,” tvrdi narodna poslanica Ivana Parlić.
Sirene za uzbunu u Majdanpeku su normalna stvar. Kao i česte eksplozije. Rudnik zlata i
bakra kineske kompanije „Zidin” radi punom parom. U tom rudniku koji se nalazi u
samom gradu radi čak četvrtina stanovnika Majdanpeka. Ali svi ljudi iz tog grada. njih
šest do sedam hiljada, strahuju od širenja rudnika.
Jedan drugi simbol Majdanpeka planina Starica, od početka juna je ugrožena zbog
miniranja.
„Miniranje Starice je bio prvi šok za nasu, kaže jedan od mještana. „Stvarno je kamenje
padalo ovde ljudima iznad kuća. i mi se svaki put bojimo da to nešto može da se djesi.
Ovakvim miniranjem samo može da se pogorša stanje u kome se mi nalazimo.” prenosi
Dojče Vele.
Na vrhu su kamperi. Nekoliko šatora, između drveća razapete zastave, sa grana u
kesama visi hrana koju na taj način čuvaju od životinja. Pogled odatle je i lep i
zastrašujuć. Maleni Majdanpek u kotlini, sa svih strana okružen rudnikom, a tik ispod
vrha – bageri i kamioni.
„Nije bilo drugog izlaza”. kaže Vladimir Božić. predstavnik grupe gradana „Ne damo. „Cilj
je da jednom konačno saznamo za te granice rudnika, jer ako oni ovako nastave, ne bi
me iznenadilo da sutra dodu u moju sobu i da tu moraju da ‘rčkaju’ – kao što su i sad
rekli – zbog naše bezbednosti.”
„Majdanpečani su uvek živeli uz rudnik, to je sastavni deo našeg života. Ali, mislim da je
nedopustivo da u 21. veku mi nemamo nikakvu informaciju. Mislim da zaslužujemo da
znamo šta nam se spremao, kaže Božić.